Konferencija je posvećena pitanjima izbornih procesa i krize izborne demokratije. Okupiće akademske istraživače, eksperte iz raznih oblasti, angažovane intelektualce i aktiviste iz Srbije i sveta. Učesnici će tražiti odgovore na pitanja koja su relevantna ne samo za Srbiju, već i za zemlje s mnogo dužom demokratskom tradicijom.
Kroz plenarne diskusije, stručne okrugle stolove, radne grupe i radionice ići će se ka konkretnim rešenjima za unapređenje izbornih procesa i jačanje demokratije. U diskusijama će se razmatrati načini odupiranja političkom klijentelizmu, izbornom inženjeringu i medijskim manipulacijama, kao i jačanja mehanizama za posmatranje i analizu izbora.
Ko glasa za autoritarce, pita se Svetlana Slapšak u jednom članku i odmah daje odgovor – oni koji bi uvek tako glasali, plus uhvaćeni u kapilarnu diktaturu i dugove. Svetlana Slapšak nam može pomoći da bolje razumemo značenje drevnog ostrakizma danas, u svetlu “kapilarnog povezivanja partije, ekonomije i kriminala”. Kroz decenije ispunjene izuzetnim kreativnim i akademskim postignućima, bila je i ostala uzor intelektualnog poštenja i aktivističke hrabrosti – svakako ličnost koja može da nam otvori polje za razmišljanja o načinima borbe za demokratiju i suverenitet građana.
Šta smo zasad naučili od ove izborne godine? Da li je bilo iznenađenja i šta da očekujemo od kulminacije dinamične izborne sezone? Kako će ishodi uzbudljivih i neizvesnih trka u “velikim” zemljama uticati na situaciju u državama gde izbori, iz svakojakih razloga, ne donose promene već dosta dugo? Globalno posmatrano, da li demokratija gubi ili dobija ovaj “Super Bowl”? Neki od ovogodišnjih izbora su slobodni i pošteni, ali mnogi i nisu takvi. Sve te bitke na biralištima koje se odvijaju manje-više istovremeno mogu da promene prilike u nestabilnom svetu. Da li će ga učiniti boljim ili gorim?
Kao istaknuti mirovni aktivista i borac za ljudska prava, Aleksandar Čerkasov je krunski svedok pada Rusije u novi oblik diktature, koji je obojen ironijom pozivanja na legitimitet koji daju višepartijski izbori. Posmatrajući istoriju postsovjetske Rusije kao “lanac ratova, zločina i nekažnjivosti”, Čerkasov traži da “ponovo promislimo demokratske vrednosti kako bismo pronašli put ka demokratiji”.
Demokratija je sistem u kome stranke gube izbore. U izbornom autoritarizmu samo opozicione stranke gube izbore. Izbori u savremenom svetu su priča o manipulacijama autoritaraca, bar u istoj meri koliko i o demokratskim trijumfima. Režimi izborne autokratije vole da beru plodove izbornog legitimiteta bez izlaganja neizvesnosti koju demokratija nosi. Oni ne praktikuju demokratsku politiku, ali ni ne pribegavaju najočiglednijoj represiji. Kako prevazići zbunjujuće etikete i suprotstaviti se novim vidovima autoritarizma koji se ne uklapaju u klasične kategorije jednopartijskih, vojnih ili ličnih diktatura?
Svet se davi u lažnim vestima i teorijama zavere. U današnjem medijskom ekosistemu dezinformacije podrivaju poverenje u demokratiju, a maligni strani uticaji podstiču polarizaciju u društvu. Veštačka inteligencija ima moć da sasvim iskrivi percepciju stvarnosti. Kako se ideja o dobro informisanim biračima, koja je ključna za demokratske izbore, uklapa u takvu sliku? Da li kvalitetno novinarstvo bespovratno postaje prošlost? Da li je demokratija, sa svim svojim zahtevnim procedurama, suviše spora za tempo kojim joj preti razvoj tehnologije?
Javnost u Srbiji suočila se s ekstremnom manifestacijom izbornog inženjeringa u decembru 2023. godine, u vidu organizovanih migracija birača u razmerama kakve ranije nisu zabeležene. “Izborni turizam” nije jedini način na koji se izigravaju pravila i zloupotrebljavaju institucije zarad izborne prevare, niti je Srbija jedino mesto gde se raznim nelegitimnim, pa i nelegalnim sredstvima konstruišu rezultati izbora.
Otvaranje izložbe Foto kolektiva Kamerades.
Tokom službe u razlitičitim zemljama, diplomate uviđaju mnoštvo specifičnosti u vezi s izbornim procesima po svetu. Nisu svi izbori uzbudljivi na isti način; pitanje je mogu li se isti kriterijumi primenjivati u proceni kvaliteta izbora, bez obzira na to gde se održavaju.
Širom sveta, u mnogim zemljama izbori se odvijaju pod uticajem raznih vidova trgovine između partija i birača. Zapadni Balkan svakako nije izuzet iz prakse koja izvire na “raskršću politike, administracije, ekonomije i društva”. Širok kakav jeste, koncept klijentelizma ima “različita značenja za različite ljude”, te se ovaj panel bavi i regionalnim varijacijama i specifičnostima, u pokušaju nalaženja strategije za borbu protiv takve koruptivne politike.
Da li je neophodan novi model organizovanja rada izbornih komisija, nacionalne i lokalnih, kao i biračkih odbora, posebno u odnosu na način na koji se određuje njihov sastav? Sada članove tih tela predlažu političke stranke, što u praksi često vodi do toga da partijski interes bude važniji od javnog interesa. Kako da izborna administracija prevaziđe probleme, kao što je nedostatak resursa i stručnih kadrova, kako bi stekla veće poverenje građana?
Kako osposobiti javni medijski servis za kritičnu ulogu koja mu je namenjena - da društvo štiti od polarizacije i da javni interes uvek stavlja na prvo mesto? U vreme kada dezinformacije dobijaju zastrašujuću moć, kako da obezbedimo funkcionisanje profesionalnog i verodostojnog medija na koji će građani moći da se oslone u uslovima ekstremnih kriza kao što je pandemija ili klimatska pretnja? Ako mediji u privatnom vlasništvu ne pružaju uravnoteženu sliku izborne kampanje, da li je utopijski očekivati da javni servisi budu sinonim za nepristrasnu uređivačku politiku?
Iz raznovrsnih razloga nije sasvim isto biti međunarodni i domaći posmatrač izbora. Naprosto, nije svejedno da li se izborna prevara događa u nekoj stranoj ili u vašoj zemlji. Građanske posmatračke misije suočavaju se s različitim problemima u radu, ali sve dele jedan cilj – da štite javni interes i integritet izbora.
Nepoverenje javnosti u izborni proces dobija dramatične razmere kad građani ne veruju čak ni u tačnost biračkog spiska i kada počnu da ga doživljavaju kao sredstvo za manipulacije i zloupotrebu prava birača. Kako pronaći izlaz iz takve krize i na kome je najveća odgovornost da se obezbedi verodostojan dokument, koji je preduslov da bi izbori uopšte mogli da odraze slobodnu volju birača.
Da li je isto manipulisati medijima i pokrasti izbore? Takva dilema može da zvuči suviše radikalno, ali veliki je broj primera širom sveta koji potvrđuju da je radikalna neravnopravnost na izborima uglavnom ispoljena u odnosu na pristup novcu i medijima. Ako u medijima nema političkog pluralizma, kakav takmičarski karakter mogu da imaju izbori? Ako svakodnevno u medijiskim sadržajima ima više propagande nego objektivnog informisanja, šta može da promeni zvanični period kampanje, sa svim njegovim kvotama i pravilima? A šta ako se čak ni tada pravila ne poštuju?
Posmatrači moraju da budu nepristrasni i politički neutralni, ali to ne znači da posmatranje izbora nije aktivizam. Naprotiv, posmatrači su ljudi koji ulažu vreme i energiju u plemenitom cilju jačanja demokratije, koje nema bez slobodnih i poštenih izbora. Šta su specifičnosti takvog aktivizma u lokalnim zajednicama gde se grupe građana mobilišu kako bi nadgledale opštinske ili gradske izbore?
Kako se boriti protiv nekažnjivosti ako se ne gone i ne kažnjavaju počinioci krivičnih dela u izbornom procesu? Kako da javni tužioci budu zaštićeni od političkih uticaja, odnosno pritisaka? Dok u vezi s izborima raste broj kršenja zakona, pitanje je da li tužilaštvo raspolaže neophodnim mehanizmima za efikasniji rad.
Demokratija trpi kad dezinformacije i medijske manipulacije cvetaju, posebno ako se one šire iz geopolitičkih razloga. Jezičke i kulturne bliskosti su prednost regiona Zapadnog Balkana, ali mogu biti zloupotrebljene za lakše širenje toksične propagande. Zašto kažemo strani kada mislimo na maligni uticaj?
* događaj zatvorenog tipa samo za Crtine posmatrače izbora
Kako da nam istorijsko pamćenje bude saveznik u odbrani demokratije? Mogu li nacionalne granice da se ispreče između civilnih društava? Gde je linija između principa, odnosno vrednosti i pragmatizma? Šta će inspirisati nove generacije na borbu za ideale u vremenu krize imaginacije?
Prezentacija zaključaka i preporuka sa diskusija ekspertskih stolova i radnih grupa
Politički analitičar i novinar
Ekspert za izbore
Glavna urednica BBC na srpskom
Član upravnog odbora, Centar za odbranu ljudskih prava Memorijal
Teoretičarka medija i profesorka, Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Francuske
Novinarka, bivša glavna i odgovorna urednica RTS
Res Publica
Spoljnopolitički komentator
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije
Ekspert za izbore i politiku
Pod lupom – Koalicija za slobodne i fer izbore
Pravni saradnik, Crta - Moderator
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Programski menadžer, Crta
Direktorat za podršku demokratiji Evropskog parlamenta; gostujući profesor na Univerzitetu Kolumbija
Počasni predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca
Predsednik Hrvatskog novinarskog društva
Docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu
Izborni ekspert, GOLOS
Spoljnopolitička komentatorka N1
Centar za razvoj Pomoravlja
Izvršna direktorka, Slavko Ćuruvija fondacija - Moderatorka
Istraživačica, Atlantski savjet Crne Gore
Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Vanredni profesor političkih nauka - Moderator
Direktorka komunikacija, Crta - Moderatorka
Koordinatorka projekata, Crta - Moderatorka
Pravna službenica
Ekspertkinja za izbore, OEBS Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)
Projektni menadžer, Centri civilnih inicijativa
Predsednica, Evropska federacija novinara - Moderatorka
Res Publica
Projektna menadžerka, Crta
Menadžerka kvalitativnih istraživanja, Crta
Redovni profesor na Odseku za komunikologiju na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani
STO koordinator, Crta
Vanredni profesor uporedne politike na Institutu društvenih nauka Univerziteta u Tokiju.
Istraživač, Protect Democracy
Glavna urednica Istinomera
Projektna koordinatorka, Nova društvena inicijativa
Potpredsednik Evropske federacije novinara (EFJ)
Britanska ambasada u Srbiji
Šef Delegacije EU u Republici Srbiji
Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji
Glavna okružna tužiteljka, Okružno tužilaštvo Doboj
Izvršna direktorka Gonga
Profesor, Univerzitet u Valjadolidu
Viši regionalni savetnik za izbore, IFES
Direktor pravnih poslova, Crta - Moderator
Vanredni profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu/Direktor Centra za empiričke studije kulture jugoistočne Evrope
Kreativni direktor, Crta
Programski direktor, Crta
Nezavisni ekspert
Pomoćnik direktora za pravna pitanja Regulatornog tela za elektronske medije Republike Srbije
Profesorka komunikologije
Docent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i urednik FakeNews Tragača - Moderator
Književna istoričarka, antropološkinja, klasična filološkinja, književnica
Zamenica programskog direktora, Crta - Moderatorka
Profesorka, Univerzitet Kolumbija
Viša pravna savetnica, Međunarodna fondacija za izborne sisteme - IFES
predsednik Republičke izborne komisije
Programski menadžer, Crta - Moderator
Direktor javnomnjenskih istraživanja, Crta - Moderator
Pomoćnik direktora, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu - Moderator
Direktorka Crte
Glavni tužilac Tužilaštva Brčko distrikta BIH
Član Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine
Izvršni direktor, Evropska mreža organizacija za posmatranje izbora - ENEMO
Centar za razvoj Pomoravlja
Viša naučna saradnica u Centru za evropsku reformu
Suosnivačica organizacije Unhack Democracy
Nezavisna novinarka, Lakmusz
Pravna službenica Mađarske unije za građanske slobode
CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma.
Kreiranjem predloga javnih politika, zastupanjem principa odgovornog ponašanja vlasti i državnih institucija i edukacijom građana o njihovim političkim pravima zalažemo se za uspostavljanje vladavine prava i razvoj demokratskog dijaloga.
Od 2016. godine bavimo se posmatranjem izbora na nacionalnom i lokalnom nivou. Koordinišemo rad mreže Građani na straži, koja broji više hiljada građana osposobljenih da nadziru regularnost glasanja. Kontinuirana borba za unapređenje uslova za poštene i slobodne izbore je kičma svih naših aktivnosti.
