Razmena usluga za glasove ne poznaje granice.
Razmena usluga za glasove ne poznaje granice. Ni država, ali ni zakona. Na panelu “Politički klijentelizam: mehanizmi i posledice kulture ‘razmene’ na Zapadnom Balkanu i van njega” učesnici su ukazali na to da posledice klijentelističke prakse trpe i građani i institucije.
“Klijentelizam opstaje jer je efikasan način da partije mobilišu pristalice”, rekla je Cveta Petrova, profesorka na Univerzitetu Kolumbija, i dodala da je taj fenomen prisutan “kako u nerazvijenim, tako i u razvijenim demokratijama”. Najnaglašeniji je, ipak, u siromašnijim zemljama.
I vidljiv je svakodnevno – kada se, na primer, socijalna pomoć, radno mesto ili napredovanje na poslu, uslovljavaju podrškom partiji.
“Na Balkanu, ako imate potrebu za nečim, ne oslanjate se na institucije, već na one u vašoj okolini”, istakao je profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dragan Stanojević.
Takvo zaobilaženje institucija, koje funkcioniše po principu usluga za uslugu, stvara neformalne, paralelne sisteme odgovornosti. Odgovornost prema zakonima i procedurama zamenjena je odgovornošću prema partiji.
To je posebno naglasila Marija Stefanović, menadžerka kvalitativnih istraživanja u Crti, podsećajući na to kako klijentelizam funkcioniše u centrima za socijalni rad. Stefanović je navela da su upravo ove insitucije, preko lokalnih šerifa, postale moćno oružje političkih partija, koje zloupotrebama dolaze do najugroženijih kategorija stanovništva kako bi ih iskoristili za ostanak na vlasti.
Zarobljeni centri za socijalni rad i druge institucije javne uprave vode ka zarobljenom društvu, o kojem je govorio Predrag Cvetičanin, profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu, gde predaje sociologiju kulture.
Klijentelizam najugroženije građane stavlja u zamku – ako ne pristanu na razmenu kakvu nude političke partije, neće dobiti ili će izgubiti pomoć koja im je neophodna.
