Izborni autoritarizam ili – kako se demokratija secka parče po parče
Ili imamo autoritarni režim, ili demokratiju, hibridni režim ne postoji. Nema kompromisa između represije i slobode – stav je koji smo čuli na panelu o načinima da se prepozna izborni autoritarizam.
Frančesko Ronki, gostujući profesor na Univerzitetu Kolumbija i predstavnik Direktorata za podršku demokratiji Evropskog parlamenta, izneo je tu ocenu, napominjući kako ljudi kada “žele da ublaže autoritarnost” neke vlasti, govore o hibridnim režimima.
“Današnje autokrate ne dolaze na vlast putem puča ili silom, već zakonitim načinima, uključujući izbore”, rekao je Majkl Anđeloni, istraživač u organizaciji Protect Democracy i dodao da autokrate, kada dođu na vlast “seckaju demokratiju, parče po parče, dok se ne učvrste”.
Postoji nekoliko koraka do tog učvršćivanja, ali Anđeloni ističe: “Politizacija nezavisnih institucija je jedan od najranijih koraka i najsmrtonosnijih za demokratiju.”
I dok “seckaju demokratiju”, autokrate se koriste sofisticiranim metodama. Masaki Higajišima, vanredni profesor uporedne politike na Institutu društvenih nauka Univerziteta u Tokiju, pojasnio je, između ostalog, da autokrate ne moraju nužno da pribegavaju direktno izbornim prevarama, već da se služe drugim strategijama.
Jedna od njih je, kako je rekao, strategija ekonomske distribucije – ako imaju snažne političke stranke, autokrate mogu da podmite građane da bi dobili podršku. Osim toga, Higajišima je posebno istakao i da otvorene izborne manipulacije izostaju i onda kada autokratski lideri imaju sofisticirane metode širenja dezinformacija i propagande.
Tada su mediji oružje. Kako to izgleda u Mađarskoj, objasnila je Sofija Banuta, suosnivačica i direktorka organizacije Unhack Democracy. Ona je rekla da je posle izbora 2022. godine, u toj zemlji nastupila “nova era – era depresije” jer je beznadežnost među građanima “opšteprisutna”.
„Mediji se koriste kao oružje za diskreditaciju, da uliju strah, da vode kampanje lukave protiv novinara, protiv lidera opozicije, protiv civilnog društva”, rekla je Banuta.
Režimima koji su daleko od demokratskih – u kojima izbore gube samo opozicione stranke – moguće je dati odgovor. Sagovornici panela “Kako prepoznati izborni autoritarizam?” ocenili su da je za taj odgovor važno jačanje civilnog društva, zagovaranje zakonskih rešenja, ali i međunarodna podrška i prisustvo, kako u izbornom tako i u međuizbornom periodu – onda kada autokrate planiraju nove načine manipulisanja izbornom voljom birača.
